У Сарајеву одржана ЕУ Конференција

У Сарајеву је 24. септембра 2026. године одржана „ЕУ конференција“, коју су заједнички организовали Савез општина и градова Федерације Босне и Херцеговине, Савез општина и градова Републике Српске и Шведски савез општина и региона (САЛАР Интернатионал).

Циљ конференције био је да се још једном истакне значај укључивања општина и градова у процес приступања Босне и Херцеговине Европској унији, имајући у виду да се више од 70% европске легислативе односи на локални ниво.

У уводним обраћањима присутне су поздравили представници два савеза општина и градова у БиХ: господин Кенан Даутовић, предсједник Скупштине Савеза општина и градова ФБиХ, Бранислав Самарџић, генерални секретар Савеза општина и градова РС, те господин Ryan Knox, директор САЛАР Интернатионал.

Своја излагања имали су и господин Adebayo Бабајиде, замјеник шефа Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини, госпођа Дарија Рамљак, помоћница у Сектору за стратегију и политику интеграција Дирекције за европске интеграције, Његова Екселенција Габриеле Derighetti, амбасадор Швајцарске у Босни и Херцеговини, те Annika Пало, директорица Од‌јељења за сарадњу у Амбасади Шведске у БиХ.

Конференција је имала три основна циља:

Рад конференције одвијао се кроз три панела:

Панели су окупили значајан број стручњака из јавног сектора, представника институција Европске уније и истраживачких центара, као и представника општина и градова.

Процес европских интеграција снажно утиче на локалне власти у њиховим улогама послодаваца, пружалаца услуга, регулатора, инвеститора, купаца роба и услуга, као и органа надлежних за спровођење стандарда и обављање бројних других послова.

Више од половине поглавља правне тековине ЕУ садржи обавезе које се спроводе и на локалном нивоу, због чега је неопходно да општине и градови располажу одговарајућим капацитетима.

Међутим, представници локалних власти у БиХ готово су невидљиви у процесу приступања Европској унији. До сада нису били укључени у радне групе које припремају преговоре о приступању, а готово да нису ни консултовани приликом израде Реформске агенде БиХ. Овај документ је кључан за распод‌јелу више од милијарду евра средстава из Плана раста ЕУ, доступних Босни и Херцеговини у периоду од 2025. до 2027. године.

Ниво припремљености за процес европских интеграција значајно се разликује међу локалним заједницама. Неколико локалних власти располаже портфолиом пројеката финансираних средствима ЕУ и веома је активно у усклађивању са европским стандардима, од енергетске ефикасности до укључивања младих.

Ипак, већина локалних власти нема именовану особу задужену за питања европских интеграција. Иако је ниво свијести о овом процесу већи него 2019. године, када је израђена прва верзија анализе, многе локалне власти и даље немају јасну представу о томе како ће приступање ЕУ утицати на њихов рад.

Усклађивање домаћег законодавства са правном тековином Европске уније одвија се на државном и ентитетским нивоима, али је потребно додатно ојачати капацитете за спровођење прописа на локалном нивоу.

На тај начин смањио би се ризик од кашњења у процесу приступања, као и могућност настанка скупих проблема у првим годинама чланства у ЕУ.

Истовремено, извјештај показује да општине и градови могу значајно допринијети припреми БиХ за обавезе које доноси чланство у Европској унији.

Међу примјерима таквог доприноса издвајају се:

Постоји јасна спремност локалних власти да учествују у дијалогу и процесима планирања, посебно имајући у виду да ће нови стандарди утицати на локалне буџете, услуге које пружају грађанима и економски развој локалних заједница.

Обављени интервјуи потврђују да јединице локалне самоуправе не желе да им се рјешења намећу са виших нивоа власти, већ да буду активно укључене у њихово креирање и прилагођавање потребама локалних заједница.

Сарадња између општина и градова може имати важну улогу у ефикаснијем рјешавању заједничких изазова. Посебан потенцијал постоји у областима заједничких јавних набавки, урбане мобилности и реализације пројеката чисте енергије.

Детаљније препоруке за поједина поглавља доступне су у студији „Утицај придруживања Европској унији на локалне власти у Босни и Херцеговини“, која се налази у прилогу.